Glagolski oblici u srpskom jeziku
Dragi prijatelju,
Nadam se da ti nije teško da se suočiš sa istinom - u našem srpskom jeziku postoji čak 14 glagolskih oblika! Ali, ne brini, pomoći ću ti da razumeš ovu čarobnu magiju. Glagoli su vrste reči koje su jako važne u jeziku, jer nam pomažu da opišemo događaje, radnje, emocije i mnogo toga.
Ajde da prođemo kroz sve ove oblike i vidimo primere za svaki od njih:
- Prezent - govori o radnji koja se događa u trenutku govora, npr. "Ja pišem pismo."
- Perfekat - govori o završenoj radnji koja je imala uticaj na sadašnjost, npr. "Ja sam upisao fakultet pre godinu dana."
- Aorist - govori o završenoj radnji u prošlosti, npr. "Ja sam kupio novu knjigu."
- Imperfekat - govori o radnji koja se dešavala u prošlosti, npr. "Ja sam učio svaki dan u osnovnoj školi."
- Pluskvamperfekat - govori o radnji koja se dogodila pre neke druge radnje u prošlosti, npr. "Ja sam bio već otišao kada si ti došao."
- Futur I - govori o budućoj radnji koja će se dogoditi, npr. "Ja ću ići na odmor sledećeg meseca."
- Imperativ - naređuje ili savetuje radnju, npr. "Uči redovno, sine!"
- Potencijal - označava mogućnost ili verovatnoću neke radnje, npr. "Mogao bih da dođem sutra."
- Futur II - govori o radnji koja će biti završena u budućnosti, npr. "Do ponoći ću završiti sve obaveze."
- Infinitiv - glagolska osnova koja se ne odnosi na određeno vreme ili lice, npr. "Voleo bih da putujem po svetu."
- Radni glagolski pridev - opisuje radnju koja se upravo dešava, npr. "Gledajući u nebo, primetio sam pticu."
- Trpni glagolski pridev - opisuje radnju koja je doživela neki uticaj, npr. "Knjiga je pročitana za jedan dan."
- Glagolski prilog sadašnji - opisuje radnju koja se trenutno dešava, npr. "On igrajući gitaru uveseljava prijatelje."
- Glagolski prilog prošli - opisuje radnju koja se dogodila u prošlosti, npr. "Pročitavši knjigu, odlučio sam da je preporučim prijateljima."
U srpskom jeziku postoji ukupno 14 glagolskih oblika. Ali šta zapravo to znači? Pa, oblici se dele na dve grupe - lične i nelične glagolske oblike.
Lični glagolski oblici razlikuju lica i dele se na vremena i načine.
Kako se glagolski oblici ne bi mešali, ovi se oblici dele po tome da li imaju vremenska značenja ili označavaju neku neostvarenu radnju.
Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica. U ove oblike spadaju infinitiv, radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli. Ali to nije sve! Postoje i različiti načini građenja glagolskih oblika, koji se dele na proste i složene glagolske oblike. Prosti glagolski oblici sastoje se od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol. U proste glagolske oblike spadaju prezent, aorist, imperfekat, imperativ, infinitiv, radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadašnji i glagolski prilog prošli. Složeni glagolski oblici, sa druge strane, sastoje se od dve ili više reči i sadrže pomoćni glagol. U složene glagolske oblike spadaju perfekat, pluskvamperfekat, futur I, potencijal i futur II.
Lični glagolski oblici su oni oblici koji nam govore kakve su radnje u odnosu na osobu koja govori. Ti oblici se dele u dva glavna dela: vremena i načine.
VREMENA su različita oblika glagola kojima pripisujemo vremensku dimenziju.
- Prezent (sadašnje vreme) opisuje nešto što se upravo dešava: primer: Ja igram fudbal.
- Perfekat (svršeno sadašnje vreme) opisuje nešto što se dogodilo u prošlosti, ali ima posledice i na sadašnjost: primer: Ja sam pojeo doručak.
- Aorist (prošlo vreme) opisuje nešto što se dogodilo u prošlosti, ali nije važno tačno kada se radnja dogodila: primer: Ja sam pročitao knjigu.
- Imperfekat (prošlo vreme) opisuje događaje iz prošlosti koji su trajali u nekom periodu: primer: Ja sam živeo u Beogradu.
- Pluskvamperfekat (svršeno prošlo vreme) opisuje nešto što se dogodilo pre neke druge radnje u prošlosti: primer: Ja sam stigao na stanicu kad je voz već krenuo.
- Futur I (buduće vreme) opisuje radnju koja će se dogoditi u budućnosti: primer: Držaću čas engleskog sutra.
NAČINI su oblici koji govore o namerama, željama ili mogućnostima.
- Imperativ se koristi kada želimo da damo neku naredbu: primer: Ne diraj moju knjigu!
- Potencijal opisuje mogućnost da se nešto uradi: primer: Ja bih mogao da idem sa tobom na koncert.
- Futur II opisuje radnju koja će već biti završena u budućnosti: primer: Do kraja nedelje ću već završiti domaći zadatak.
NELIČNI GLAGOLSKI OBLICI ne razlikuju lica i ne govore ništa o konkretnim ljudima ili događajima u određenom trenutku.
- Infinitiv se koristi ako želimo da opišemo radnju koja tek treba da se desi, a ne vezuje se za nijedno lice: primer: Učiti strane jezike je korisno.
- Radni glagolski pridev naglašava radnju i njenu aktivnost u određenom trenutku, a koristi se kada opisujemo nečiju radnu aktivnost: primer: Moj otac vozi bicikl.
- Trpni glagolski pridev govori o tome šta se desilo nekome: primer: Knjiga je pročitana.
- Glagolski prilog sadašnji se koristi kada želimo da opišemo neku radnju koja se upravo događa ili koja se stalno događa: primer: On ide u školu.
- Glagolski prilog prošli opisuje radnju koja se dogodila u prošlosti i koja se ne ponavlja: primer: Učinio je mnogo za ovaj grad.
SLOŽENI GLAGOLSKI OBLICI su oblici u kojima često postoji glagolski pridev, vremenska pomoćna ili neki drugi element koji menjaju osnovno značenje glagola.
- Perfekat naglašava da se neka radnja dogodila u prošlosti i da ima veze sa sadašnjim trenutkom: primer: Ja sam naučio pet engleskih reči danas. Tada je naglašeno da je naučio prije pet minuta ili sati.
- Pluskvamperfekat opisuje radnju koja se dogodila pre neke druge radnje u prošlosti: primer: Kada sam stigao tamo, ljudi su već napustili bioskop.
- Futur I se koristi da opišemo neku radnju koja će se sigurno desiti u budućnosti: primer: Do kraja sedmice, završiću svoj projekat.
- Potencijal opisuje mogućnost da se nešto uradi: primer: Mogao bih sutra da idem u bioskop.
- Futur II opisuje radnju koja će već biti završena u budućnosti: primer: Do kraja godine, već ću diplomirati.
Zapamtite, dragi đaci, da je za razumevanje jezika vrlo važno da se nauče glagolski oblici i kako se koriste. Kada naučite razlikovati ove oblike, moći ćete bolje da pričate, pišete i razumete druge ljude koji govore na srpskom jeziku.